biserlogo
home biser trauma ozenama karadzic rusenje muskaracizena projekti novosti
_______________________________________________________________________________________________________________________________
HOME > O ŽENAMA > ŽENSKO PITANJE

dieperle

stanford

monalisa

Žensko pitanje u Bosni i Hercegovini

Ideologija i religija kao izgovor za mačizam

Jasna Šamić

Grofica Kallay, zena Benjamina Kallaya, ministra za financije i guvernera za Bosnu u Austrougarskoj imperiji,  pisala je ovako o zeni  Bosne, misleci prvenstveno na muslimanku: «  Ona je dobra i  i blaga poput djeteta. Ali ima averziju prema stranim osobama ; njeno povjerenje i prijateljstvo moze se zadobiti samo  vjestom trgovinom i razgovorom , najcesce o beznacajnim stvarima, uz pretpostavku da je taj razgovor zanima. S druge strane, zahvalna je kao dijete; i najmanji poklon pricinjava joj zadovoljstvo. ..Za vrijeme mojih  posjeta  i boravka u Bosni, imala sam obicaj da primam na Ilidji velik broj  muslimanskih zena. Tada bi svi muskarci nestajali iz kuce i moj dom se pretvarao  iznenada u pravu bastu cvijeca…I veranda koja vodi do  parka,  bila je  takodje prekrivena gustim granjem tako da nicije indiskretno oko nije  moglo  prodrijeti  kroz to granje, a moje gosce, skrivene iza  zelenila, bez straha da budu vidjene, mogle su uzivati u ciganskoj muzici …Cvijece i muzika : to je njena najveca sreca. …Odjeca tih zena  je cudna mjesavina teske svile i somota, najzivljih boja,  prekrivenih vezom od zlatnog i srebrnog konca. Cudno ! Ponekad otkrivamo na njoj  i modernu odjecu i tkanine ,  muslin i krep, uvijek vrlo vjesto skrojene. …Uvijek su pretrpane nakitom, i u svojoj kuci  nisam vidjela ni jednu zenu da  na sebi nema barem tri dijademe….Bosanka ima otvorenu inteligneciju, a u njenim pitanjima uvijek je prisutna zelja da se o svemu obavijesti, o svemu sto bi moglo upotpuniti njeno obrazovanje…Nazalost, obrazovanje i skolovanje kod zene u ovim zaostalim predjelima , posebno kod muslimanke, nailazi na brojne prepreke. …Treba reci da se familijarni zivot u Bosni sastoji od respekta djece prema roditeljima…Doba  igra odlucujucu ulogu, i starjesina, ili sef  porodice,  svakako je gazda kuce. »

Slicno,  lijepu, prekrivenu nakitom i stidljivu, opisuju  zenu u Bosni  i mnogi strani i domaci  autori .  Sta se promijenilo u vezi sa zenom od kraja 19. stoljeca kada je grofica Kallay pisala  pomenute redove ? Historija , posebno u uvim krajevima, odvijala se brzo, ubrzavajuci, a ponekad i diktirajuci  povijest cijele  Planete.  A ove promjene , diktirale su i zensku odjecu, pa i  mentalitet. Sta reci o danasnjoj, posljeratnoj situaciji ?


Postoji li danas u Bosni zensko pitanje ? Postoje li studije o zeni ? Ako bi se postavljalo pitanje uloge zene u tom novom, bosanskom  drustvu, pretpostavljalo bi se da njeno mjesto nije rijeseno na nacin na koji je rijeseno u drugim demokratskim  drustvima. Da bi se moglo odgovoriti na ovo pitanje, trebalo bi znati kakav tip drustva postoji  u Bosni. A na to  se nadovezuju nova pitanja : postoji li Bosna kao jedinstvena drzava ? Ako postoji, kako se zove drustveni sistem koji tu vlada ?  Ako se misli na Federaciju, o kojim djelovima govorimo ?  Zaustavimo se samo na Sarajevu. Moze li se govoriti o posebnoj politici u ovom djelicu zemlje ? Kakav trend u politici prema zeni ima  vladajuca partija ? « Islamisticko-demokratski » ili laicko-demokratski ? Ako je rijec o posljednjem, postoji tu sigurno vise tendencija. One koje se opiru nacioalizmu i mijesanju vjere u sva pitanja, i one koje vode ka  radikalizaciji  pod  didaktatima vjere.  Znamo da danasnji neofiti  smatraju da je jedina uloga zena da bude majka. Da bi docekala taj srecni tenutak, zena (muslimanska zena)  trebalo bi  da pokrije kosu, obuce dugu haljinu i kaput, a  kad se pojavi taj  koji ce je povesti  u srecnu buducnost plodne zdrebice, sakrice i svoje lice i oci, i buducnost i svijet  ubuduce  gledati  kroz  crnu zavjesu. Tako ce bolje vidjeti svog duhovnog  vodju i « starjesinu » - gazdu u kuci. I tako ce  biti srecni i ona i on , i njihovo potomstvo!  Za ovaj oblik srece opredijelili su se zasada  « spontano » neki mladi ljudi koji stizu u vece gradove iz onih manjih, kao i sa sela.


Ipak, ne  treba ni pokusavati odgovarati na sva gornja  pitanja. U Bosni vlada konfuzija u svakom pogledu , pa i o pitanju  zene i njenih prava. Demokratija i ljudske slobode sudaraju se sa idejama religijskih fanatika. S jedne strane,  zene  na mnogim mjestima obavljaju vazne funkcije, a s druge strane, mladi  muskarci  podojeni stranim idejama , - kad je u pitanju  islam -, najvise pod uticajem Vehabita  i njihovog  kapitala ,  - neki od njih zauzimaju vazne polozaje u kulturi -,  ne kriju svoju ideologiju kad je zena u pitanju :  zena je nize bice i  o njenoj sudbini treba  da odlucuje muskarac. Ako joj  ponekad i  priznaju obrazovanost i kulturu, sigurni su da  je nemoguce  to zenino obrazovanje  mjeriti sa muskim.  Ipak, macizam na Balkanu nije nikad imao mnogo veze sa ideologijama, nego su ideologije i religioznost bile isprika za macizam,  to drugo ime za musku  inferiornost.  Komunisticka ideologija je barem deklarativno propovijedala jednakost zene i muskarca,  a  gotovo jedine stvarne slobode, u drugoj fazi komunizma, bile su seksualne. Danas se ni jedna partija otvoreno ne suprotstavlja ovim  postulatima, « zacrtanim » u prethodnom rezimu. U praksi je ipak  drukcije. Zena samo teorijski ima ista prava na profesionalni uspjeh  kao i muskarac. Seksualne slobode  postoje takodje u teorijskom pogledu. Seksualnost je posebno proskribovana kod neofita.  Ovi posljednji , pojam grijeha vezu  prvenstveno uz zenu ( to je jedino sto su naucili  iz « vjeronauke », a sto je blize katolicanstvu nego islamu).  Zensko tijelo i zenina  kosa, postaju osnovni problem tog novokompanog drustva. S druge strane laz, hispokrizija, pomanjkanje eticnosti, kao i mnogo toga jos,  spadaju u domen dopustenog .


Sto se profesionalnog uspjeha tice, najvaznija pretpostavka je ipak poslusnost . A posto vise nije rijec samo o jednoj partiji, i jednoj vladajucoj  ideologiji, ni poslusni ne predstavljaju jedinstvenu kategoriju. Oni se dijele na vise  vrsta :  na poslusne vladajucoj partiji/partijama, potom vladajucim klikama , i  napokon vladajucim mafijama, ili semi- mafijama.  Kako je  kultura , kao jedan od vaznih  segmenata  drustva,  u ovisnosti  od vise  tipova  finansijera ,  tako postoji i vise tipova   kulture, a prije svega: kultura koju finansiraju nacionalne/religijske partije, i ona koju finansiraju van-partijske organizacije ili pojedinci.  Buduci da  pojedinci koji pomazu kulturu, moraju na to davati velike dazbine drzavi ( a svuda u svietu su takvi  oslobodjeni poreza), ovih posljednjih je sve manje. I sve manje je prave kulture.  U toj atmosferi, tesko  je govoriti o  kulturi  sa njenim univerzalnim vrijednostima. I tu je zeni opet teze, posebno ako ne smatra da muskarac treba da misli za nju - muskarac na odredjenoj funkciji. Naizgled, i samo naizgled, u praksi nije tako.  Vazeci princip, koji, medjutim, nije  javno proklamiran, glasi :  da bi se uopste  u Bosni bavio necim, moras biti na nekoj strani, moras biti opredjeljen. « Sâm nigdje neces  proci », porucice nam i oni iz proslih vremena.  (Ova maksima vazi  donekle i u Evropi.) 
Sta ostaje onima koji ne prihvataju takvu logiku, i takve logike : da budu donkihoti,  ili da se povuku i podvlace recenice velikih ljudi iz proslosti, tjeseci se njihovim mislima? Izbora nema mnogo.


« Velikog  umjetnika odlikuju dvije stvari : dusa koja ima velike zahtijeve , ali koja ima i njeznosti i strasti i prezira, a posebno talenta koji bi se dopadao  takvoj istoj dusi koja bi mu priustila zadovoljstva  u stvaranju   novih ljepota », pisao je u 19.  vijeku Stendhal.  Kakve to ima veze sa nasim dobom,  u ovom slucaju  sa Bosnom i njenom kulturom i umjetnoscu?  Ono sto u nekim okolnostima  odzvanja kao vjecna istina, u drugim  zvuci ne samo utopijski, nego i  smijesno. U danasnjim okolnostima, najlakse se mogu snaci  dogmatici. 


Treba li se vratiti feminizmu ? Feministkinja sam pretala biti  prije nego sto sam cula za feministicki pokret : u osnovnoj skoli.  Razlozi su licni, i ovdje nevazni. Jednostavno receno, zensko pitanje me nije interesovalo. Zanimala me je, i danas me zanima,  sudbina covjeka, u sto ubrajem i zenu  i djecu. Iskustvo i zivot uce nas  da relativiziramo . Ali  zar pretjerano relativiziranje ne vodi do pretjeranih ustupaka, apatije i indiferentnosti,  sto opet vodi do nove konfuzije ? Na koncu  prestajes razmisljati i o sudbini, i o buducnosti, i o prolosti. Pokusavas prezivjeti  trenutak, i odbraniti se od osjecaja besmisla i uzaludnosti.  Sociolozi isticu ulogu drustva na sudbinu individue.  Filozofi ce radije  proklamirati  odgovornost individue u vlastitom zivotu, pa i drustvu,  dok ce mafijasi  proglasiti nesposobnim  sve one koji ne misle poput njih , to jest  one koji ne znaju lagati i  krasti.  Ali i oni najdemokraticniji, i sociolozi, i filozofi, i dogmaticari, skupa sa novonastajucom mafijom,  dijelice i dalje  kulturu na zensku i musku. Pod tim  se  podrazumijeva da  kulturno  znacajno djelo moze stici samo od muskog spola. Ostalo , sto vazi kao  znacajno,  bice  priznato kao takvo  samo u zenskim okvirima znacajnog. Ponovimo zato pitanje : da li se u tim uslovima javlja potreba za neofeministickim pokretom ? Okretanje dakle ipak jednoj strani ? Mnoge zene u svjetu organiziraju se oko zena. Te organizacije, vaze skoro kao sekte ; one naravno pomazu  zene.  Posebno one koje su na njihovoj strani. Priznajmo : zene koje nesto danas znace, imaju to u glavnom da zahvale  podrsci zenskih organizacija.  Vracamo se opet na pomenuti postulat : «  ako si sâm, neces nigdje stici , a mozda neces  nista  ni jesti».


Jedino mjesto gdje mi se cini da zenu  - u profesiji, na odredjenim javnim nastupima  - najmanje gledaju samo  kao zenu,  jesu SAD. A mozda je potrebno  i tamo duze zivjeti da bismo  saznali  pravu istinu ?
Sva pitanja , barem sto se mene tice,  i o zeni, i  danasnjoj Planeti opcenito , ostaju otvorena. Odgovora nemam. Imam sam deziluziju, ukoliko i ova rijec nesto znaci.